Fiksni meni za doček - šta znači i šta uključuje

Gotovo svi restorani za doček prelaze sa redovne karte na fiksni meni. To nije način da se uštedi nego jedini način da kuhinja u jednoj noći usluži punu salu. Kada se zna kako taj sistem radi, jasnije je i šta se dobija za cenu i šta se ne može tražiti.

Zašto fiksni meni

U punoj sali kuhinja ne može da radi po porudžbini. Fiksni meni omogućava da se sve pripremi unapred i da se serviranje odvija u rundama, za sve stolove istovremeno.

Za goste to znači brži servis i predvidivu cenu. Za restoran znači da se namirnice naručuju po potvrđenom broju gostiju, zbog čega su i rokovi za otkazivanje stroži.

Fiksni meni ne znači manji izbor hrane nego drugačiji način posluživanja. Ukupna količina je po pravilu veća nego kod redovne večere.

Koliko hodova

Uobičajeno je između tri i pet hodova: hladno predjelo, toplo predjelo, glavno jelo i desert, ponekad uz supu ili čorbu.

Broj hodova se navodi u opisu i to je prvo što se poredi između dve ponude. Razlika između tri i pet hodova je znatna, i u količini i u ceni.

Deo restorana dodaje i posluženje posle ponoći, najčešće nešto toplo. To se u opisu često ne pominje, a postoji.

Redosled serviranja

Hladno predjelo po pravilu čeka na stolu kada gosti stignu. To je namerno, jer drži sto zauzetim dok se sala puni i jer ne traži kuhinju.

Glavno jelo se servira pre ponoći, najčešće između deset i jedanaest. Posle ponoći kuhinja radi smanjenim tempom ili samo iznosi ono što je ostalo iz plana.

Ko dođe posle jedanaest, zatekne poslednje runde. To je razlog zašto se vreme dolaska dogovara i poštuje.

Posebni zahtevi

Posna, vegetarijanska i varijanta bez određenog sastojka dogovaraju se pri rezervaciji, sa tačnim brojem po vrsti. Improvizacija za stolom te noći nije moguća.

Alergije se prijavljuju i ponavljaju pri potvrdi broja gostiju. Kod većih društava se traži i raspored po mestima, da bi konobar znao gde ide koji tanjir.

Rok je najčešće nekoliko dana pre termina, kada se zaključuje nabavka. Posle toga se meni ne menja ni uz doplatu.

Dečji meni

Za decu se u većini restorana dogovara manji obrok po nižoj ceni, ali to nije podrazumevano i ne ulazi automatski u aranžman.

Dete po pravilu zauzima mesto za stolom kao i odrasla osoba, jer se sto prodaje po broju mesta. Popust na meni postoji često, popust na mesto retko.

Uzrast se prijavljuje pri rezervaciji, jer se ponuda za dete od tri i za dete od dvanaest godina razlikuje.

Šta nije u meniju

Piće je najčešće odvojena stavka. Kada je uključeno, proverava se koji artikli i do kog sata, jer se te dve stvari razlikuju od objekta do objekta.

Kafa i digestiv posle večere u delu restorana ulaze u cenu, u delu ne. To je sitnica koja se vidi tek na računu.

Garderoba i napojnica se plaćaju posebno i najčešće gotovinom, pa se za njih računa unapred.

Kvalitet u punoj sali

Novogodišnja večera u restoranu koji inače radi odlično ne mora biti na istom nivou, jer kuhinja te noći radi u uslovima koje nema ostatak godine.

To nije razlog za odustajanje nego za realno očekivanje. Jela koja dobro podnose pripremu unapred i čekanje biraju se upravo zbog toga.

Ako je gastronomija glavni razlog izlaska, bolji izbor je restoran sa manjim brojem mesta, gde kuhinja radi u normalnom tempu.

Koliko se jede

Najčešća greška je da se hladno predjelo pojede celo, jer stoji na stolu dva sata. Posle toga se za ostatak večere nema mesta.

Uobičajeno je da ukupna količina bude veća nego što društvo može da pojede. To je deo formata i ne treba ga shvatati kao obavezu.

Praktičan pristup je jesti umereno do ponoći, jer posle nje često dolazi još jedna runda, a noć tek počinje.

Šta se pita pre uplate

Tri pitanja pokrivaju gotovo sve: koliko hodova ima meni, da li je piće uključeno i do kada se prijavljuju posebni zahtevi.

Odgovori na njih razlikuju dve ponude više nego opis atmosfere ili fotografije sale. Kada se dobiju pismeno, veče prođe bez nesporazuma.

Sve ostalo je stvar ukusa, a ne informacija koje su se mogle proveriti pre nego što je novac uplaćen.

Kada fiksni meni ne odgovara

Ako u društvu ima izrazito različitih ukusa ili više osoba sa ograničenjima u ishrani, fiksni meni ume da bude tesan. Tada je bolji manji objekat koji i za doček radi po karti.

Isto važi za goste koji jedu malo. Meni od pet hodova se plaća ceo bez obzira na to koliko se pojede, pa se za takvo društvo isplati ponuda sa manje hodova.

Ta varijanta postoji u većini restorana, samo se ne oglašava. Pita se da li ima meni sa tri hoda i po kojoj ceni.